ЧЕКАЈТЕ ЈОШ
Медији годинама пишу о паду наталитета и данас једна таква емисија на тв-у. Ко је крив, шта је битно, како помоћи и на крају пуно одговора ,а решења нема .Кажу у скандинавским земљама држава изузетно брине о наталитету,а он је и даље слаб, у Турској наталитет расте иако су услови живота лошији.
Ја већ данима посматрам моју улицу, пребројавам оне који су прешли тридесету,а онда ме заинтересовало какав је однос ожењених-удатих у односу на оне који нешто чекају или више и не чекају, Пребројим младе , укупан број 71 , удали се и поженили њих 49, прешли тридесету њих 20.Ови ме и највише забрињавају јер видим девојке без момака и момке који немају девојке. Шта се дешава није ми јасно.Какво је то време дошло да у провод одлазе другари, девојке изилазе са другарицама. Не друже се међусобно у улици.
 |
| фото са интернета |
У мојој улици има 14 момака који су превалили тридесету и шест њихових вршњакиња, неке су догурале скоро до четрдесете,а неки су превалили и 40. Не живе на планини,имају све услове за нормалан живот јер већина из ове групе има посао,запослено је 11 момака и четири девојке. Нису се баш претргли са децом, у целој улици свега деветоро деце предшколског узраста. Сви живе у истим условима али изгледа наш највећи проблем није у другима него у нама самима. Млади више не бирају оне који им се свиђају, на цени је шта имају у кешу и некретнинама. Једини проблем је изгледа што смо одгајили себичну децу, која нису спремна да ускраћују своја задовољства за тамо неке потребе преслатких беба. На жалост неки неће никада осетити да је дете највеће богатство које човек може да има, а старост без унука није нимало весела. Ја толико, а ви чекајте још.
Нема коментара:
Постави коментар