УЛИЧНА СТАТИСТИКА

ЧЕКАЈТЕ ЈОШ



               Медији годинама пишу о паду наталитета и данас једна таква емисија на тв-у. Ко је крив, шта је битно, како помоћи и на крају пуно одговора ,а решења нема .Кажу у скандинавским земљама држава изузетно брине о наталитету,а он је и даље слаб, у Турској наталитет расте иако су услови живота лошији.
      Ја већ данима посматрам моју улицу, пребројавам оне који су прешли тридесету,а онда ме заинтересовало какав је однос ожењених-удатих у односу на оне који нешто чекају или више и не чекају, Пребројим младе , укупан број 71 , удали се и поженили њих 49, прешли тридесету њих 20.Ови  ме и највише забрињавају јер видим девојке без момака и момке који немају девојке. Шта се дешава није ми јасно.Какво је то време дошло да у провод одлазе другари, девојке изилазе са другарицама. Не друже се међусобно у улици.

фото са интернета

       У мојој улици има 14 момака који су превалили тридесету и шест њихових вршњакиња, неке су догурале скоро до четрдесете,а неки су превалили и 40. Не живе на планини,имају све услове за нормалан живот јер већина из ове групе има посао,запослено је 11 момака и четири девојке. Нису се баш претргли са децом, у целој улици свега  деветоро деце предшколског узраста. Сви живе  у истим условима али изгледа наш највећи проблем није у другима него у нама самима. Млади више не бирају оне који им се свиђају, на цени је шта имају у кешу и некретнинама. Једини проблем је изгледа што смо одгајили себичну децу, која нису спремна да ускраћују своја задовољства за тамо неке потребе преслатких беба. На жалост неки неће никада осетити да је дете највеће богатство које човек може да има, а старост без унука није нимало весела. Ја толико, а ви чекајте још.
      

ТИТОВ МАЊАК

      

           Мањак је мањак

      У Србији има доста чудних имена села, једно од њих је и планинско село Мањак, на двадест километара од Владичиног Хана.

        Како је то село добило име, не зна се поуздано. Постоји  легенда да су мештани воће и поврће чували у катакомбама, до продаје, а да им је сељак који је радио на мерењу  и продаји закидао на мери, те су сељаци стално понављали мањак,мањак. 

       Не зна се ни одакле су дошли и населили се на тако стрмом терену, осим за мештане махале Дупналипа.,који су наводно са Власине. Шта значи Дупналипа и како је дошло до те кованице,тешко је утврдити јер нема поузданих извора да одгонетну ову мистерију.

             Титов Мањак

    Мањачани, волела бих да видим како би ово написали новинари из престонице, вероватно мањакани, данас имају и народног посланика из партије на власти. 

       Да су одувек били напредни говори и анегодота из времена комунизма. Једном, за тадашње прилике наочитом мањачанину, младом омладинцу, синула је идеја да се њихово село зове Титов Мањак. Кад може Титово Ужице, Титоград, Титов Велес, што се и мањачани не би одужили Титу. 

             Та његова идеја, погодила је мањачане ко гром, те су му рекли да се мане ћорава посла, а они ће се правити да то нису чули. Иначе би сви напредни омладинци, са брдовитог Мањака, завршили на Голом отоку. Данас,када би хтели да се одуже свом посланику опет не би било згодно да предложе да се Владичин Хан зове Владичин Мањак, то би опет можда некога асоцирало на , не дај боже, владин мањак и ето опет белаја.

    

ДА ЛИ ЈЕ МОЈ КОМШИЈА МАЈМУН

Право на миран живот

    Нисам намеравала да почињем писање блога са  мајмунима али они се увек, некако, појаве и нема шансе да дан прође без њих. Ево јутрос сам устала рано. Иначе, више не морам да журим пошто сам вољом мајмуна остала без посла. Да, устала сам рано да одвезем старију комшиницу до лабораторије. Вратим се кући, кренем да шетам нетом и одједном почиње серија експозија петарди. Е, било ми је већ доста. Ове петарде немају никакве везе са приближавањем празника јер их чујем током целог лета и јесени. Матори мајмун од 60 и кусур година баца петарде и дању и ноћу, а циљ је мој пас амерички стафорд Тоби, васпитан и културан, који не лаје без разлога и који му никада ништа није учинио.Тако ја мислим али, изгледа не мисли и матори мајмун. Зашто имам Тобија, па да надгледа моју имовину, а зашто не видео надзор, лако је објашњиво, И без видеа знам шта ми је комшија излоповисао, циљ је да га спречим. Тоби је живо биће, веран и одан, лепше ми је и јефтиније њега да имам но да уграђујем камере за ноћно снимање мајмуна. А Тоби може и да заболи, ако затреба. Камера би ме само нервирала својим призорима. После сваке петарде мој пас се тресе, а јутрос је бацао и на друге псе, који су се затекли на улици , па и на пса кога је украо од другог комшије, ми тог малог, чупавог, штрокавог и пуног бува зовемо призетко.

Упозорила сам мајмуна и запретила полицијом, уколико настави са ракетирањем паса, а он је само бленуо у мене, без речи. У дилеми сам да ли ће мајмунисање престати и да ли је мој комшија мајмун или ,што би рекли овде, није у винклу.