ДА ЛИ ЈЕ МОЈ КОМШИЈА МАЈМУН

Право на миран живот

    Нисам намеравала да почињем писање блога са  мајмунима али они се увек, некако, појаве и нема шансе да дан прође без њих. Ево јутрос сам устала рано. Иначе, више не морам да журим пошто сам вољом мајмуна остала без посла. Да, устала сам рано да одвезем старију комшиницу до лабораторије. Вратим се кући, кренем да шетам нетом и одједном почиње серија експозија петарди. Е, било ми је већ доста. Ове петарде немају никакве везе са приближавањем празника јер их чујем током целог лета и јесени. Матори мајмун од 60 и кусур година баца петарде и дању и ноћу, а циљ је мој пас амерички стафорд Тоби, васпитан и културан, који не лаје без разлога и који му никада ништа није учинио.Тако ја мислим али, изгледа не мисли и матори мајмун. Зашто имам Тобија, па да надгледа моју имовину, а зашто не видео надзор, лако је објашњиво, И без видеа знам шта ми је комшија излоповисао, циљ је да га спречим. Тоби је живо биће, веран и одан, лепше ми је и јефтиније њега да имам но да уграђујем камере за ноћно снимање мајмуна. А Тоби може и да заболи, ако затреба. Камера би ме само нервирала својим призорима. После сваке петарде мој пас се тресе, а јутрос је бацао и на друге псе, који су се затекли на улици , па и на пса кога је украо од другог комшије, ми тог малог, чупавог, штрокавог и пуног бува зовемо призетко.

Упозорила сам мајмуна и запретила полицијом, уколико настави са ракетирањем паса, а он је само бленуо у мене, без речи. У дилеми сам да ли ће мајмунисање престати и да ли је мој комшија мајмун или ,што би рекли овде, није у винклу.